Историјат

На подручју Мјесне заједнице Календеровци школство је зачело далеке 1923. године у Доњој Лупљаници 1 – Малици гдје и данас постоји петоразредна подручна школа. Обухватала је подручје Доње Лупљанице, те дијелове села Горњи Детлак, Горњи Церани, Горња Лупљаница и Дријен. Зграда, изграђена добровољним радом сељана, поред једне учионице имала је и стан за учитеља. Први учитељ у овој школи био је МИЛАН БИСТРАК. Школовањем је обухваћена једна трећина углавном мушке дјеце и младежи, а 1938. године организовано је и описмењавање одраслих. Ратна 1941. година угасила је овдје, као и свугдје, дјечији смијех у школском дворишту. Рад школе је обновљен у септембру 1946. године, а први послијератни учитељ је био МИХАЈЛО ЈОКСИМОВИЋ. Настава у овој школској згради одвијала се до 1959. Године, када је обустављен рад због дотрајалости зграде. Ученици су наставили школовање у околним селима све до завршетка нове зграде која је почела са радом школске 1962/63. године. Настава се изводила у двије смјене у двјема учионицама, а учитељи су били брачни пар КОПИЋ, МИРОСЛАВ И МИРЈАНА.

Три године по отварању прве школе, 1926. године отворена је и друга школа на овом подручју. Била је то четвероразредна школа у Горњим Календеровцима која је обухватала осим матичног села још и Доње Календеровце), Доњи Детлак, Рапћане и дио Горњег Детлака. Први учитељ била је МИЛКА ПЕТРОВИЋ. Наставу је похађало 35 ученика, претежно мушка дјеца. Школска зграда изграђена је добровољним радом мјештана и састојала се од двије учионице и стана за учитеље.

Поред редовног школовања одмах се приступило описмењавању одраслих, тако да је већ у зиму 1926/27. године почела са радом „вечерња школа“. Затим је учитељица Милка проширила просвјетарски рад и на „женску чељад“ отварањем „домаћинске школе“ у прољеће 1927. У периоду до отварања школе до Другог свјетског рата поред Милке Петровић у овој школи радили су: Марија Радман (удата Рор, живи у Сарајеву), Вукашин Поповић, Софија Стопа, Љубица Ристић, Илија и Смиљка Мирковић и Божо Раткић.

Почетком 1942. године школа је престала са радом. Године 1943. ратним пожаром школа је изгорила, изгорјели су и сви писани документи, тако да су сви подаци овдје изнесени на основу сјећања мјештана. Рад школе обновљен је одмах по завршетку рата 1945. године у једном магацину, а одмах се приступило и реновирању изгорјеле школске зграде. Први послијератни учитељ била је РАДМИЛА МИТРОВИЋ, водила је једно одјељење које је бројило 51 ученика. Јесен 1946. доноси пресељење школе из магацина у реновирану школску зграду гдје се настава одвија све до 1962. године када је довршена нова школска зграда са 6 учионица, зборницом и свим пратећим објектима. Школске 1981/82. године школи се придодају још двије нове учионице, да би 1984. године била отворена и фискултурна дворана изграђена средствима општинског самодоприноса и личним издвајањима. Стара школска зграда је срушена 1963. године да би на њеним темељима била изграђена зграда станова за наставнике.

Интересантно је израстање школе од четвороразредне са 35 ученика из 1926. у осморазредну са 320 ученика у школској 1985/86. години. Дакле, од 1926. па све до 1950. школа је четвероразредна, да би у школској 1950/51. години био основан још један разред. Школа је добила и првог управитеља (директора), био је то БОРИСЛАВ ГЛИГОРОВИЋ. Школске 1954/55. повећава се број разреда за још један, а први управитељ шесторазредне школе постаје МИЛАН СИТНИЧИЋ. Седми разред се оснива 1962/63. године, а та срећна генерација идуће школске године завршиће и осми разред у истом мјесту.

Школска 1962/63. је још по нечему битна за календеровачко школство. Те године школе у Доњој Лупљаници 1, Доњој Лупљаници 2 и Горњем и Доњем Детлаку, Рапћанима и Дријену престају да дјелују самостално, припајају се осмогодишњој школи у Календеровцима и школа добија назив ОСНОВНА ШКОЛА „ТОДОР ДОКИЋ“ КАЛЕНДЕРОВЦИ. Први управитељ (директор) је био ДАНИЈЕЛ МРЊАУС.

Послијератна изградња младе социјалистичке Југославије имала је један од главних циљева што брже и ефикасније описмењавање. Одмах се приступило отварању нових школа гдје је то год било могуће. Тако је ослобођење и 1945. година донијело отварању нове школе у Доњем Детлаку. Школа је смјештена у кући ВОЈЕ СИВЧЕВИЋА, а учитељица МАРА КОСТИЋ имала је 50 ученика уписаних у први разред. Од 1946. године настава се изводи у згради која је била власништво цркве све до 1953. године када је средствима мјештана изграђена нова школска зграда у којој се настава изводи у два комбинована одјељења све до 1974. године када настава престаје због пуцања зграде, а дјеца настављају школовање у Календеровцима. Године 1976. почиње рад у новој згради која је изграђена из средстава Републике у акцији „1000 школа“. Због малог броја ученика школа се гаси у септембру 1981. године, а преостала дјеца настављају похађати школу у Календеровцима.

Још једно село је добило школу одмах послије рата. Било је то у Горњем Детлаку 1947. године када почиње с радом школа у кући МИЛОША ВАСИЋА, гдје је учитељица РАДМИЛА ЂОКОВИЋ учила у првом разреду 80 ученика из Горњег Детлака и Дријена. Шест година касније 1953. године довршена је школска зграда са једном учионицом и станом за учитеља, да би 1964. године била дограђена још једна учионица због великог броја ученика. Настава се одвијала у четири чиста одјељења. Године 1977. број ученика драстично опада, па су ученици учили у комбинованом одјељењу.

Година 1953. донијеће отварање још двије школске зграде: у Рапћанима и у Дријену. У Рапћанима је друштвена зграда сељачке радне задруге претворена у учионицу и стан за учитеља. Први учитељ је био ВЛАДИМИР БОДУЛОВИЋ који је радио у двије смјене са по једним комбинованим одјељењем од тридесетак ученика. Школа обухвата подручје Рапћана и један дио Осојаца. Због малог броја ученика престаје са радом 1973. године, а ученици настављају школовање у Агићима и Календеровцима.

У Дријену ученици крећу у новосаграђену зграду која се састојала од једне учионице и стана за учитеља. Школа је саграђена добровољним радом мјештана и уз помоћ бивше општине Календеровци. Школа је обухватала Дријен и дио Горњег Детлака. Први учитељ је био АНТО ЋОРЛУКИЋ који је у два комбинована одјељења учио 102 ученика. Због већег броја ученика 1964. године дограђује се још једна учионица друштвеним средствима. Од тада раде два учитеља у три чиста и једном комбинованом одјељењу. У периоду између 1962. и 1968. године у Дријену егзистира и пети разред. Године 1981. због рушевног стања школа се затвара, а ученици настављају школовање у Календеровцима и Доњим Церанима. Ученици путују ђачким аутобусом који је осим из Дријена организован и за превоз ђака из Доњег Детлака и Доње Лупљанице 2. Средствима МЗ Календеровци и општине Дервента у фебруару 1985. године завршена је и почела са радом нова школска зграда у Дријену, а ђачки превоз се гаси. Настава се изводила двије смјене, гдје су у два комбинована одјељења радила два учитеља.

Посљедња школска зграда на подручју МЗ Календеровци отворена је у Доњој Лупљаници 2 1957. године гдје су се у адаптираној друштвеној згради смјестила два комбинована одјељења која је похађало 59 ученика. Зграда је имала двије учионице, стан за учитеља и омладинску салу,а обухватала је дијелове села Доње Лупљанице, Доњих Календероваца и Доње Бишње. Први учитељ био је ДАНИЈЕЛ МРЊАУС. Од 1962 до 1968 у школи је био и пети разред. Због дотрајалости зграде школа се затвара у јуну 1966, али се одмах прави нова школска зграда тако да дјеца већ у децембру поново похађају школу у Д. Лупљаници 2. У међувремену су ишли у Календеровце. Ни ова зграда није била дугог вијека, јер већ 1981. пуца и престаје са радом те дјеца настављају школовање у Календеровцима. Ученици путују ђачким аутобусом до фебруара 1985. године када као и у Дријену почиње рад у новој згради, грађеној средствима општинског и мјесног доприноса. Настава се одвија у једној трострукој комбинацији.

На подручју мјесне заједнице Календеровци школа је престала са радом од 15.4.1992. до 12.10.1992. године због ратних дејстава.

Од оснивања школе након ратних дејстава у саставу ЈУ ОШ „Тодор Докић“ Календеровци налазила су се четири подручна одјељења: Горњи Детлак, Дријен, Доња Лупљаница 1 и Доња Лупљаница 2. Подручно одјељење Горњи Детлак престало је са радом школске 2009/2010. године због малог броја ученика. Такође, због малог броја ученика подручно одјељење Доња Лупљаница 2 престало је са радом школске 2015/2016. године.

Кроз школу су прошле моноге генерације ученика, који су касније постајали угледни грађани и којима се ова локална заједница поноси.